О Фестивалу

Међународни фестивал уметничке музике – Новосадске музичке свечаности – НОМУС

У 2018. години навршава се 43. година од одржавања првог Номуса.

Наредни фестивал одржаће се у периоду од 19. до 29. априла. Организатор – Музичка омладина Новог Сада, је уверен да ће током трајања ове манифестације Нови Сад бити истинско уметничко средиште на међународној културној мапи, између осталог јер ће угостити неке од најчувенијих уметника/ансамбала из преко двадесет земаља света.
Такође, својим предстојећим издањем, пре свега висококвалитетним садржајем, Номус 2018. учврстиће своју позицију као једне од најзначајнијих манифестација које су допринеле добијању титуле Нови Сад Европска престоница културе у 2021. години.
***

Током времена, Новосадске музичке свечаности израсле су у најзначајнији међународни фестивал уметничке музике у земљи и нашле се у групи најреномиранијих културних манифестација у Србији. Фестивал Номус проглашен је 2010. године за манифестацију од националног значаја од стране Министарства културе Републике Србије. У јануару 2015. Номусу је додељена Награда угледне ревије “Музика класика” у категорији НАЈБОЉИ МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ у 2014.
О међународном значају Номуса и самим тим његовој важности за град и земљу, сведочи чињеница да је Номусу припала маркица платформе европских фестивала ЕФФЕ, за период 2015-2016 и 2017-2018, за коју је конкурисало 896 фестивала (од који је 71% музичких) из 32 земље.
Настао далеке 1975. године, по идеји истакнутог културног посленика Антона Еберста, Номус се првих шест година одвијао у окриљу Радио Новог Сада и већ у том периоду израстао у цењену уметничку манифестацију, с обзиром на то да су на њој представљана тада најуспешнија остварења југословенских интерпретатора и композитора. После четворогодишње паузе, окупљање извођача и организацију фестивала преузима Музичка омладина Новог Сада, два пута под називом “Новосадске музичке јесени”, да би му већ 1987. враћен првобитни назив – Новосадске музичке свечаности.
Растући и преиспитујући своју концепцију, али и мудро балансирајући између жеља и могућности, превасходно камерно конципиран фестивал постепено је ширио своје жанровске границе, прерастајући истовремено из националне, у манифестацију међународног значаја, и тако заузео место на светском концертном подијуму. Идеја водиља ауторских тимова Номуса увек је била брижљиво бирање програма у извођењу чувених ансамбала и солиста с међународног подијума и домаће музичке сцене. Међу њима су и Краљевска филхармонија из Стокхолма, Симфонијски оркестар Руске државне капеле, Кремерата Балтика, Московски солисти, Камерни оркестар „Малер“, Камерни оркестар „Франц Лист“, Камерата Салцбург, гудачки квартети „Бродски“, „Кодаљ“, „Ебен“, „Модиљани“ и „Исаји“, Трио „Вандерер“, Перкусионисти „Амадинда“, вокална група „Тхе Кинг’с Сингерс”, пијанисти Марија Жоао Пиреш, Фазил Саји, Борис Березовски, и Симон Трпчески, виолиста Јуриј Башмет, виолиниста Дејвид Герет, маестрални уметник на хармоници Ришар Галијано, трубач Хакан Харденбергер, кларинетиста Мартин Фрест, славни диригенти Алан Гилберт и Тревор Пинок, као и плејада домаћих музичара међу којима су и Александар Маџар, Јасминка Станчул, Рита Кинка, Кемал Гекић, Стефан Миленковић, Немања Радуловић, Роман Симовић, Гордан Николић, Жељко Лучић, Катарина Јовановић, Београдска филхармонија, Војвођански симфонијски оркестар и Симфонијски оркестар РТС-а.
Постепено освајана, неопходна репертоарска флексибилност, те стално надограђивање номусовске понуде новим и другачијим садржајима, такође је допринела очувању и развоју фестивала. Међу њима су концерти који указују на флуидне границе између стилова у којима се класична музика меша с џез, етно, ворлд, па чак и поп звуком и, посебно, увођење музичко-сценских форми попут балета и мјузикла, па чак и једне специфичне синкретичке, у правом смислу мултимедијалне представе, какву је у облику савременог циркуса, у 2015. години донела и мађарска трупа „Рециркел“. Из ових проширених жанровских сфера, до сада се издвајају наступи азербејџанске пијанисткиње и певачице Азизе Мустафа Задех, британске композиторке филмске музике Џослин Пук и Трија Анџеја Јагођинског из Пољске, мјузикли „Јадници“ („Мадленианум“), „Маратонци трче почасни круг“ (Позориште на Теразијама) „Прича са западне стране“ и „Чаробњак из Оза“ (Новосадско позориште), балети „Радио & Јулиет” (Словенско народно гледалишче, Марибор) и „СХО-БО-ГЕН-ЗО/Видовити путеви“ Јожефа Нађа, представа „Медвед“ – шала за џез трио и једног глумца (Зијах Соколовић и Трио „Лолита“), те пројекат ансамбла „Соqqуадро Италиано“ „Од Монтевердија до Мине“.
Овакве продукције, уз традиционалне концерте класичне музике привукле су велики број младих посетилаца чији значајан пораст последњих година, такође сведочи о великом културолошком значају Новосадских музичких свечаности.